Dim i Ogledala

*Likovi su stvarni ali izmenjena imena,i pojedini delovi života likova.

Prijateljstva pobeđuju sve – to nažalost u našem slučaju nije bila opcija.Naša priča je sa malo drugačijim scenarijem.

Jeja,Eka,i ja imale smo mnogo toga zajedničkog : školu,ulicu,igre,tajne.

Prijateljstvo koje smo negovale godinama,nestalo je u jednom trenutku.
Bilo nas je tri,a živele smo život jedne.
Sada shvatam koliko sam pogrešila.


Ekatarina Radivojević –Eka poticala je iz veoma bogate porodice.Imala je divne roditelje,i brata Miloša koji je ujedno bio i jedan od mojih najboljih drugova.Iako je imućna nije se dičila time,volela je da se zadovoljava sitnicama.
Eka je imala dugu kovrdžavu kosu,tamniju kožu,crne oči i pogled koji nikog ne ostavlja ravnodušnim.Momci su ludeli za njom.


Jelena Cvetković –Jeja je bila spotski tip.Visoka,plave kose,divljih zelenih očiju.Bila je povučenija,i nije dozvoljavala svakome da joj priđe.
Roditelji su joj bili razvedeni,pa smo donekle i razumele njeno ponašanje.

A ja Una Vasilevska– buntovnik,belog lica sa pegicama po nosu,riđe kose i plavih hladnih očiju koje su odbijale momke.Živela sam u svom svetu,dopuštajući samo određenim ljudima da kroče u njega.
Roditelji su mi umrli dok sam bila beba.Tako da su moj svet predstavljali moja tetka,Demijan ,Eka,Jeja i Miloš.

Demijan je naime dete moje tetke Mile.Volela sam ga kao da mi je rođeni brat.Bio mi je najbolji drug,brat,rame za plakanje,osmeh,štaviše rečeno bio mi je sve.

„Uniceee“ – vikala je Eka upadajući mi u sobu.Tako je volela da me zove,koliko god me to tada nerviralo,navikla sam na to i danas bi mi bilo čudno da ne čujem da me tako zove.
Grabi moje parče štrudle,hvata me za rukav...i izvodi na terasu...Zbunjeno krećem za njom ne shvatajuči šta se dešava.

„El znaš šta je danassss???“ – kreće već da urla.
Negativno odmahujem glavom pokušavajući da se odbranim od njenog medveđeg zagrljaja.
Shvativši da sam izgubljena i da nemam pojma o čemu priča gađa me jastukom vrištući „Pa zaaar ti da zaboraviš od svih ljudi na svetu?????“.

„Eh Uniice.“
Trepćuči pokušavam da ukačim šta se dešava ali ništa od toga.
Već iznervirana kreće da brblja.“Una svirka!!!Svirka i viđanje osobe u koju si ti zaljubljena a on ni ne zna da ti postojiš.“.
Bacam se na pod uz jedan dug uzdah.Vraća mi misli na Baneta a to nije pametno.Ne nikako.

„Ajde ne razvlači se kao balon žvaka,ustaj“ vučeći me sa poda u horu su se čule Jej i danica. Ja odmahujem glavom i nerado ustajem,posebno čuvši Danicin glas.Ona je bila Ekina sestra,takođe i Banetova,pa sam vodila računa šta ću govoriti ispred nje o njenom bratu.
Bane iliti Branislav je bio 3 godine stariji od nas.Moja platonska ljubav.Bio je svakodnavna tema,i ja sam znala satima da pričam o njemu.Nije mi jasno kako su me trpele.
Da sam ja bila na njihovom mestu,zalepila bi mi selotejp traku na usta da ne progovaram.
Iako mi je bio platonska ljubav,nikada nisam pričala sa njim,niti su nam se pogledi susretali.Vešto sam izbegavala svaki mogući i potencijalan susret sa njim,to je bio i jedan od razloga zašto sam kod striktno išla Danice kada Bane nije kod kuće.

Boreći se za svoje kidnapovano parče štrudle kreće moljakanje,prepirka, piska,vriska i uz razne pretnje popuštam i odlazim na svirku.

Tamo gomila ljudi,Eka na čelu vukući mrovoljnu mene koja je prati u stopu kao malo kučence.
Iza nas Jelena i Dana,koje se „tiho“ dominđavaju kako mene odvesti Banetu pred oči.
Kolutam učima,definitivno ignorišući Eku,kovajući sopstveni plan kako pobeći iz ove noćne more.Koja naime i nije mora.To mi je bila jedna od želja,ali nisam želela da ispadne ovako.Od mene prave patetičnu klinkicu koja će umreti ako ne upozna svoju vanzemaljsku ljubav.Ko zna...

„Unaaaa“ Za ime sveta slušaš li ti mene? Divota opet me prekida u sred razmišljanja.
Na njeno Una,okreće se nekolicina muškaraca,gutajući je očima,zviždujući za nama.Ona ih ignoriše,nastavljajući meni da drži predavanja.
To ignorisanje je nešto što je samo Ekatarina mogla iskusno da radi.Znala je da komunicira bez i jedne reči,i ono najvažnije znala je da sluša.

„Eko mačkice“ čuvši svoje ime Eka se okreće spremna na bujicu posvki.Videvši Maraka osmehuje se i odlazi sa njim.
Marko je bio jedan od šmekera u gradu.Voleo je da ga jure cure,i svaka je bila njegova.Sem Eke koja mu je vešto izmicala iz ruku.

Ostala sam na milost i nemolist Danice i Jelene.Nekoliko metara od mene je stojao Bane,čavrljajući sa čoporom curica koje su upijale svaku njegovu reč.
Divota,nisam jedina,pomislila sam u sebi.
Jelena me hvata za ruku,mimikom joj govorim ne sada,ne sada.Našta ona ne obraća pažnju,i odvlači me kod Baneta.

„Ćao Bane“ govori Jelena ljubeći ga u obraz,i grleći ga.
Bane se osmehuje Jelene,odmerava je od glave do pete i izgovara „Jelena izgledaš prelepo“.Našta Jelena crveni,i kreće da se smeška,tražeći moju ruku.

„Ovaj,pa hvala“ mumla kroz zube. „Ovo je Una“
„Ćao.Ja sam Bane“
„Pa ćao“
Okrećem se oko svoje ose izvodeći nekakvu čudnu predstavu.Osmehujem se i Bane me nezainteresovano gleda i odlazi.
Jelena me prekorno gleda i kreće da urla

„Šta je dođavola ono trebalo da znači????“
„Ne znam ni ja,uostalom nije mi ni pogledao“ ’ uvređena odgovaram.
„Dobro de,nemoj da si mušmula“
Počinjemo da se smejemo.Sam pomen mušmula meni je izmamio neki nertikulisani zvuk.
Nalet mog smeha,i sledi pad.U toku pada obaram dečka,sledi udarac glava i on pada na mene.

„Uniceee“ – vikala je Eka upadajući mi u sobu.Tako je volela da me zove,koliko god me to tada nerviralo,navikla sam na to i danas bi mi bilo čudno da ne čujem da me tako zove.
Grabi moje parče štrudle,hvata me za rukav...i izvodi na terasu...Zbunjeno krećem za njom ne shvatajuči šta se dešava.

„El znaš šta je danassss???“ – kreće već da urla.
Negativno odmahujem glavom pokušavajući da se odbranim od njenog medveđeg zagrljaja.
Shvativši da sam izgubljena i da nemam pojma o čemu priča gađa me jastukom vrištući „Pa zaaar ti da zaboraviš od svih ljudi na svetu?????“.

„Eh Uniice.“
Trepćuči pokušavam da ukačim šta se dešava ali ništa od toga.
Već iznervirana kreće da brblja.“Una svirka!!!Svirka i viđanje osobe u koju si ti zaljubljena a on ni ne zna da ti postojiš.“.
Bacam se na pod uz jedan dug uzdah.Vraća mi misli na Baneta a to nije pametno.Ne nikako.

„Ajde ne razvlači se kao balon žvaka,ustaj“ vučeći me sa poda u horu su se čule Jej i danica. Ja odmahujem glavom i nerado ustajem,posebno čuvši Danicin glas.Ona je bila Ekina sestra,takođe i Banetova,pa sam vodila računa šta ću govoriti ispred nje o njenom bratu.
Bane iliti Branislav je bio 3 godine stariji od nas.Moja platonska ljubav.Bio je svakodnavna tema,i ja sam znala satima da pričam o njemu.Nije mi jasno kako su me trpele.
Da sam ja bila na njihovom mestu,zalepila bi mi selotejp traku na usta da ne progovaram.
Iako mi je bio platonska ljubav,nikada nisam pričala sa njim,niti su nam se pogledi susretali.Vešto sam izbegavala svaki mogući i potencijalan susret sa njim,to je bio i jedan od razloga zašto sam kod striktno išla Danice kada Bane nije kod kuće.

Boreći se za svoje kidnapovano parče štrudle kreće moljakanje,prepirka, piska,vriska i uz razne pretnje popuštam i odlazim na svirku.

Tamo gomila ljudi,Eka na čelu vukući mrovoljnu mene koja je prati u stopu kao malo kučence.
Iza nas Jelena i Dana,koje se „tiho“ dominđavaju kako mene odvesti Banetu pred oči.
Kolutam učima,definitivno ignorišući Eku,kovajući sopstveni plan kako pobeći iz ove noćne more.Koja naime i nije mora.To mi je bila jedna od želja,ali nisam želela da ispadne ovako.Od mene prave patetičnu klinkicu koja će umreti ako ne upozna svoju vanzemaljsku ljubav.Ko zna...

„Unaaaa“ Za ime sveta slušaš li ti mene? Divota opet me prekida u sred razmišljanja.
Na njeno Una,okreće se nekolicina muškaraca,gutajući je očima,zviždujući za nama.Ona ih ignoriše,nastavljajući meni da drži predavanja.
To ignorisanje je nešto što je samo Ekatarina mogla iskusno da radi.Znala je da komunicira bez i jedne reči,i ono najvažnije znala je da sluša.

„Eko mačkice“ čuvši svoje ime Eka se okreće spremna na bujicu posvki.Videvši Maraka osmehuje se i odlazi sa njim.
Marko je bio jedan od šmekera u gradu.Voleo je da ga jure cure,i svaka je bila njegova.Sem Eke koja mu je vešto izmicala iz ruku.

Ostala sam na milost i nemolist Danice i Jelene.Nekoliko metara od mene je stojao Bane,čavrljajući sa čoporom curica koje su upijale svaku njegovu reč.
Divota,nisam jedina,pomislila sam u sebi.
Jelena me hvata za ruku,mimikom joj govorim ne sada,ne sada.Našta ona ne obraća pažnju,i odvlači me kod Baneta.

„Ćao Bane“ govori Jelena ljubeći ga u obraz,i grleći ga.
Bane se osmehuje Jelene,odmerava je od glave do pete i izgovara „Jelena izgledaš prelepo“.Našta Jelena crveni,i kreće da se smeška,tražeći moju ruku.

„Ovaj,pa hvala“ mumla kroz zube. „Ovo je Una“
„Ćao.Ja sam Bane“
„Pa ćao“
Okrećem se oko svoje ose izvodeći nekakvu čudnu predstavu.Osmehujem se i Bane me nezainteresovano gleda i odlazi.
Jelena me prekorno gleda i kreće da urla

„Šta je dođavola ono trebalo da znači????“
„Ne znam ni ja,uostalom nije mi ni pogledao“ ’ uvređena odgovaram.
„Dobro de,nemoj da si mušmula“
Počinjemo da se smejemo.Sam pomen mušmula meni je izmamio neki nertikulisani zvuk.
Nalet mog smeha,i sledi pad.U toku pada obaram dečka,sledi udarac glava i on pada na mene.

„Imaš nešto da mi kažeš?“
„O,on je tako lep,želi da izađemo ali ja sam rekla da ću razmisliti,ne želim da pomisli da može odmah da me ima“ iskezivši bacila se na moj krevet.
Prevrnula sam očima,pipajući čvorogu na glavi.To mi je opet vratilo misli na onog dečka,nesvesno sam se nasmešila.
Legla sam pored Eke koja je već uveliko spavala,i pokušavala da vratim film i setim se lika momka,ali ubrzo sam i ja zaspala.
Probudio me je miris kafe,i svežeg peciva. A to je značilo samo jedno.Demijan se vratio kući.
Izletela sam iz sobe.Ugledavši ga bacila sam se u njegov zagrljaj,ne dopustivši mu da diše.On se nasmejao.Podigao me i počeo da me vrti.Bila sam presrećna što je bio tu.
Dok me je spuštao,jedano od njegovih dredova me je udario po nosu.Ja sam se iscerila i zadovoljno krenula da otpijam kafu.
Demijan je bio godinu dana mlađi od mene.Imao je nebo plave oči,kosu boje uglja,koja je bila ispletena u dredove i koja je padala duž leđa,i savršene zube.
Bio je toliko sličan meni a u stvari tako različit. Bio je tvrdoglav,uporan,retko kome je pokazivao svoja osećanja.Bio je kreativna duša i moj uzor u mnogim stvarima.

„Šargarepice“ promrljao je.
Trgla sam se i pogledala ga ravno u oči,“Šta nije u redu“ .
Znao je da nešto nije okej,osetio je.To je bila jedna od mnogih stvari na koje nismo ni on ni ja mogli da utičemo.Čitali smo jedno drugo,on je mislio ja sam izgovarala,i obrnuto.Imali smo odnos koji je bio jači od bilo čega.
Pogledao me je još jednom zabrinuto,pa je spustio pogled na moj levi dlan.
Bio je izgreban,i na sredi se nalazila poveća krasta.
Odmahnula sam glavu i izustila “Pala sam”.Napravio je grimansu na licu,odmahnuo rukom,i rekao „Hajde,Šangarepice,idemo napolje“.

Izašli smo napolje.Dan je bio predivan.Sunce se poigravalo na našoj koži,a vetar nam je mrsio kosu,barem u mom slučaju.Zurila sam u oblake,volela sam da ih satima posmatram i proučavam.Sada sam se celokupnu svoju pažnju posvetila jednom koji je podsećao na malo slonče,pitala sam u koj oblik će da se promeni,kada mi je Demijan prekinuo misli.
„Prelep dan,zar ne sekac?“ iskezio se igrajući se sa mojim nestašnim pramičkom koji je lelujao na vetru.
„Da,prelep“ uzvratila sam više monotono.
Opet me je pogledao onako.Lenjo sam odmahnula glavom,i zakolutala očima.
Znala sam šta je po sredi i mrzela sam da ponovo vodim isti razgovor sa njim.Ali ovaj put sam morala da popustim nisam želela da upadnem u bujicu svađa.

„Šta se dešava?Nemoj da mi kažeš da se ne dešava ništa.Možeš da lažeš druge ali ne i mene.Poznajem te previše dobro Šangarepice.“
Spustila sam glavu.“Do đavola“ uzdahnula sam duboko. „Sve se dešava!Sve.Nedostaju mi oni,nedostaješ mi ti,nedostaje mi to što mi blede njihovi likovi pred očima,to što nisu tu sada uz mene.Volim Milu,zaista ali želim njih.“ Počela sam da jecam.
Zagrlio me i ćutao.Bila sam mu zahvalna na tome.Obrisala sam suze.Pogledala svog brata i podarila mu najlepši osmeh.I bez reči krenuli kući.Znala sam da ovaj razgovor neće više biti spominjan,i da neće nikome reći za njega.Koliko god se pretvarala ispred njega to nisam mogla.Nedostajali su mi roditelji,više od bilo čega.
Kada smo se vratili kući čekala nas je Mila.Poljubila je Demijana,krenuli su da brbljaju.A ja sam iskoristila priliku da odbegnem u moju sobu.
Čula se buka u mojoj sobi,i neko mumlanje.
Prestravljena na prstima sam se ušunjala u sobu,držeći Demijanovu bejzbol palicu u ruci.
Zatekla sam moju dragu Eku kako mumla u snu.
Zaboravila sam potuno na nju.
Gledala sam moju drugaricu kako spokojno spava,i smejala se njenim zvucima koje je ispuštala.
Kada je zazvonio telefon,a Ekatarina prestravljena se u momentu probudila.
Smejala sam se.Uzela sam telefon i javila se.
„Hej,Unac samo da vidim da li si stigla.Bolje ti je zar ne?Pozdravljaju te ovde svi.Vidimo se sutra moramo da razgovaramo.Ćao.Volim vas.“ čuo se Jelenin glas sa druge strane žice.
„Ko je bio to?“ pospano je upitala Eka.
„Jelena“.
„I?“.
„Želi da razgovaramo,delovala je uzbuđeno,kaže da ćemo pričati sutra“
„Dobro“ rekla je i nastavila da drema.

Toj devojci nikada nije dovoljno sna.Legla sam na leđa,kada me je u momentu zabolela čvoruga.Setila sam se kako sam je zadobila i to mi je izmamilo ogroman osmeh,pokušavala sam da se setim njegovo lika,a onda sam i ja utonula u carstvo snova.

Sutradan nam je Jelena saopštila da je upoznala dečka,koji je savršenstvo.Da nema mane i da joj se jako dopada.Bile smo srećne i uživale u Jeleninoj sreći.Prepričavala nam je kako su se upozali,da ćemo ga upoznati uskoro,pošto nije odavde,i da želi da joj kažemo iskreno mišljenje o njemu.Celo veče smo je slušale kako oduševljena priča o njemu.

Došao je i dan Danicinog rođendana,što je značilo da ja neću moći da izbegnem Banetovo prisustvo.Šćućurena uz Jelenu koračala sam nadajući se da me niko neće primetiti.

„Una,lepotice“.
Čula sam glas koji bih prepoznala u 1000 drugih.
Jaoj,on se to obraća meni.Nemoguće.Sigurno nisam dobro čula.
„Una“.
O da.
Sranje.
O ne.On se obraća meni.
„Moooo-liiim“ rekao je glas koji nimalo nije ličao na moj.
Osmehnuo se,poljubio me u obraz.
„Nadam se da ti je sada bolje.Večeras izgledaš predivno.“
Predivno odzvanjalo je u mojoj glavi.Šta je na meni predivno.
„Ovaj,Una želim da upoznaš nekog veoma meni posebnog“.
Klimnula sam glavom u znak potvrde,dok mi krv ledila u žilama.
„Ovo je moja devojka“.
Njegova devojka.Ko je njegova devojka.Pokušavala sam da ukopčam na koga pokazuje glavom,ali nikog do mene nije bilo sem Jelene.
Čekaj.Jelena.
„Jeeee—lena?“ progutala sam knedlu.“Jelena je tvoja devojka“.
„Da.Predivna je zar ne.“
Stojala sam ukopana u mestu,dok je bes kipeo iz mene.Osetila sam kako mi se želudac okreće.
Konačno sam prozborila „Naravno.“šibajući Jelenu pogledom,našta me je ona uvređeno pogledala.
Udahni.Izdahni.Udahni.Izdahni.
„Bane,ljubavi“.
Čuvši meni nepoznat glas automatski sam se okrenula i skoro sudarila sam izblajhanom plavušom.
„Ena.“ raspilavljenim glasom rekao je Bane,zatim je prvo zagrlio plavušu a onda ju je poljubio.
Dok sam ja otvorenih usta zevala u njih dvoje.Pogledala sam u moju Jelenu,pa u Enu.Pa u Baneta.Zavrtela sam glavom i besno stopoštala na pod.Pokušavajući da saberem svoje misli.
„Unac,kako si mogla da pomisliš tako nešto“.
„Ne znam,sve je ukazivalo na tebe“.
Osmehnula se a zatim me je poljubila.Nestajući u gomili.

Zevala sam u svoje starke.Kada sam čula prigušeno kikotanje.
Podigla sam pogled.I ispred sebe ugledala dečka u crnim pantalonima i prelepoj kariranoj košulji,smeđe razburušene kose,zelenih očiju,savršenih zuba u indentično ižvrljanim starkama kao što su bile moje.
Pogledala sam u njegove,pa opet u svoje.I zbunjeno trepnula dva puta.
„Slatka si kad trepućeš“ –rekao je glas.
„Hvala“ prozborila sam pocrvenevši.
„Opet prepadaš devojke,nisi se naučio još uvek bontonu,zar ne?“ rekao je neko.
„Uh,upravu je.Izvini ja sam Aljoša“.
„Una,drago mi je“
„Meni je još draže“.
Nasmejala sam se,podignuvši nogu uvis.
„Hmm,hoćeš li da prošetamo naše starke?“ učtivo je pitao.
Iskezila sam mu se pružajući mu ruku da bih ustala.
Podigao me je,a ja sam se iskezila još jednom.
„Spremna za jednu veliku avanturu“ uptao me je.
„I više nego spremna“ izgovorila sam kroz prigušen smeh.
I zakoračila sa njim u noć.

Šetali smo duž reke.Noć je bila lepa.Nebo je bilo modro prošarno sa ponekom ružičastom šarom.
Po koja zvezda se krila iza oblaka,trepereći.
Ispitivao me je,želeo je da zna kakvu vrstu muzike slušam,šta volim da jedem,šta me čini srećnom.Kad god bi on meni postavljao pitanje ja bih njemu odgovarala pitanjem.Igrali bi smosmo tu igru u nedogled,sve dok nismo seli na obližnju klupu.
On je zurio u vodu,dok sam ja zurila u njega.
Imao je nebo plave oči,savršene usne, i kosu boju lešnika.
Kada god bi mu se usne razvukle u osmeh na obrazima bi mu se pojavile dve rupice,koje su bile savršen dodatak njegovom lepom licu.
Nije znao da izgovara slovo R,što je mene teralo na povremeno kikotanje.
Iako sam ga znala 2 h,osećala sam određenu vrstu hemije između nas,kao i prijatnost.
Zurila sam u njega,sve dok me on nije prekinuo u tome.

"Hej stranče"
Istog momenta sam prestala da zurim trgnuvši se,praveći se da proučavam tlo pod nogama.
"Una?"
Lenjo sam podigla glavu trepnuvši.
"Molim?Stranče" - odgovorila sam mu osmehujući se.
"Znaš,zaista si drugačija"
"Znam,ja sam ispala sa ringišpila"
"Ne,Una,zaista to mislim"
"Una,ja..."
Uhvatio mi je lice rukom.
Znala sam šta sledi,sledila sam se.
Kroz glavu su mi prolazile misli vezane za Baneta.
Dodirno je svojim usnama moje,dok sam ja stojala ukočena kao kip.
U trenutku nisam znala šta da uradim,da li da uzvratim poljubac,ili da mu okrenem glavu.
Una,zaboga uradi nešto.
Zvrrrrrr.
Telefon moj spas.
Automatski sam se odvojila od Aljoše kopajući po rancu.
"Halo?"
Sa druge strane žice se čuo uznemiren glas moje drugarice Eke : "Dolazi odmah,odmah."
Spustila sam slušalicu.I okrenula se njemu.
Poljubila sa ga u obraz,ostavljajući ga samog.

2

Koračala sam ulicama,besna na sebe.
Mogla sam da ga poljubim,ali ne ja sam postupila kao najgora kukavica.
Bila sam iznervirana,misli su mi bile ne povezane.
Bane,Aljoša.
Koga odabrati.To je bilo pitanje.
Želela sam što pre da stignem kući i da uletim u zagrljaj mog brata.
Stigla sam ispred kuće.Udahnula sam vazduh,biće mi potreban.Eka će početi da bombarduje pitanjiima a to svakako moram preživeti.

Otvorila sam vrata,istog trenutka sam zažalila zbog toga.
U sobi je bila Ekatarina,naduvanih očiju,razmazane maskare,koja je isprekidano jecala i šmrkala.
Kada je ugledala mene,poletela mi je u naručje ostavjajući tajfun za sobom.
Ugledala sam Jelenu ,zurila je u sopstvena stopala vešto izbegavajući moj pogled.
„Šta se dogodilo???“ – upitala sam mlatarajući rukama.
Istog trenutka obe su pogledale u pod,ne odgovarajući na moje pitanje.
„Jelena“ – zakreštala sam.
Podigla je pogled,zureći u mene.
Bila sam zbunjena,preletala sam pogled sa nje na Eku,i obrnuto.
Ćutale su.

„Jelena!“ – vrisnula sam.

Ćutala je.Što je mene još više izbacilo iztakta.
Ako sam nešto mrzela najviše na svetu to je bilo ćutanje.
Tresla sam se.

"Hoće li i neko reći šta se dešava?" - procedila sam.

Jelena je pogledala u Eku,pa zatim u mene,pa opet u nju i klimnula glavom.
Eka je me uhvatila za ruku,pokušavajući njima da me obmota,kao da ću joj pobeći.
Jelena mi je stegla ruku,ne puštajući me.

"Unac...Una.." - počela je Jelena.

Tada sam osetila strah.Osećala sam da nešto nije u redu.

"Demijan je imao saobraćajnu nesreću" - procedila je.

Istog trenutka pala sam na kolena,plakala sam ne puštajući Jelenu iz stiska.
Plakala sam sve dok mi potok suza nije presušio.
Iscrpljena od plakanja zaspala sam.

Nečija ruka me je milovala po glavi.Otvorila sam polu naduvene oči.
„Tetka“ –uletela sam joj u naručje,i ponovo počela da plačem.
Zagrlila me je.
„U redu je Una.Probudio se pitao je za tebe.“
Spustila je pogled.Lagala me je.
Ućutala sam.
Nisam želela i njega da izgubim.Bio mi je potreban,bio je moj glas razuma,moja duga.Bez njega nisam znala niti umela da funkcionišem.
Ušla sam u njegovu sobu.
Gitara je stojala na krevetu,stvari su bile razbacane po podu,sveske,knjige,i cd-ovi su bili natrpani na radni sto.
Uzela sam jednu od majica koja je stojala na podu.Bila je njegova omiljena.
Mirisala je na njegov omiljen parfem.Približila sam majicu nosu,želeći da zapamtim njegov miris.
Pažljivo sam pogledala u majicu,na njoj je i dalje bila fleka koju sam ja napravila.
Zaplakala sam još jače.
Držala sam je u rukama,nisam želela da se odvojim od nje.
Bila sam tamo satima.

„Una?“ – na vratima je stojala Eka,zabrinutog lica.
Nisam je konstatovala,samo sam nastavila da stežem majicu.
„Dosta je.Ideš nešto da jedeš,satima si ovde.“
Uhvatila me je za ruku,a ja sam joj se otela.
Bila je uvređena,videlo joj se u očima.
„Una,prekini da budeš takva.“
„Kakva“ – brecnula sam se.
„Takva.“ – kratko i jasno je rekla.

„DOSTA MI JE!“ – vrisnula sam,dok sam se gušila u suzama.

„Ne on,ne samo on.Neću i njega da izgubim.Sve bih dala da sam na njegovom mestu.Sve.“

Kidala sam se iznutra,dopustila sam bolu da me ponovo obori.Ali ovog puta sam imala nekog pored sebe,ko je znao da razume i da ne ispituje.
Reke suza su mi se slivale niz lice. Bila sam slomljena.Spavalo mi se.Zazvonio je telefon.
Eka je prišla i javila se. „Aha,hvala.Samo trenutak“

„Una,zovu iz bolnice.“

Istog trenutka sam se razbudila.Otrčala sam do telefona,dok su mi se ruke tresle.

„Halo.“

„U redu.Hvala.“ Spuštam slušalicu dok mi se suze slivaju s lica.
„On je dobro.On je dobro.“
Padam na pod a Eka i Jeja stvaljaju svoje ruke na moje.
„Ovo mi je najsrećniji dan u životu.“ Izgovaram kroz osmeh.
„Una,hajde u krevet.Isrpljena si.“
„Ne,želim da idem kod njega.“
„Una.“ – besno mi prigovara Eka.
„U redu ali na kratko.“
Odlazim ostavljajući svoje drugarice iznenađene.Nikad nisam odustajala tako lako.
Uvek sam ostvarivala svoje namere,nisu očekivala da ću popustiti ovako lako.
Nakon nekog vremena na prstima izlazim iz sobe.
Spavaju.Polako otvaram vrata i izlećem iz kuće.
Trčim do bolnice.
Srce mi tuče u grudima.
Dolazim do pluta s informacijama,sestra me gleda ispod oka.
„Došla sam da vidim Demijena Vesilevskog.“
„A ti si?“ – odgovara mi drsko.
„Njegova sestra.“
Sestra trepuće.
„Joj Una,dušo izvini.“ Sada mi se već ulizuje. „Soba 307.“
Častim je jednim osmehom,dok kolutam očima.
Koračam ka sobi.Obliva me znoj.
Mrzela sam bolnice.Podsećaju me na gubitak,na negativnost.
Otvaram vrata.
Vidim njega.Sav je u modricama.Oči su mu sklopljene.Cevi vire iz njega.Gutam knedlu.
Prilazim krevetu.Ljubim ga u čelo.
Otvara oči.
„Una.“